Kosovo / Kosovo (SR)

Naspram pojave koju bi mnogi nazvali „masovno izumiranje medija“ izazvane pandemijom, ekonomskom nestabilnošću, dezinformacijama i ratom, pojavljuje se sve veći broj novih vrsta nezavisnih informativnih medija.

Iako su tradicionalne informativne organizacije nastavile da otpuštaju zaposlene tokom prethodne decenije, lokalni digitalni mediji procvetali su širom Evrope, ispunjavajući opusteli informativni prostor, privlačeći razočaranu publiku i utirući put novim načinima deljenja informacija od suštinske važnosti.

Uprkos političkim, ekonomskim i lingvističkim razlikama koje karakterišu više od 40 zemalja u kojima smo sproveli ovo istraživanje, 540 lokalnih digitalnih medijskih organizacija u okviru našeg direktorijuma projekta Project Oasis suočava se sa mnogim zajedničkim izazovima i prilikama.

Naša glavna saznanja uključuju sledeće:

• Koriste društvene medije da ciljaju mlađu publiku, šalju najnovije vesti putem aplikacije Telegram da bi izbegli cenzuru i obučili građane-novinare da uspostave kontakt sa zajednicama do kojih vesti ne dopiru u dovoljnoj meri.
• Više od 85% navelo je da društvena i pitanja ljudskih prava predstavljaju ključne oblasti koje pokrivaju, uključujući teme vezane za migracije, izbeglice, rod i feminizam.
• Više od 50% izdvaja resurse za istraživačko novinarstvo, a mnogi formiraju saveze da bi pokrili priče na prekograničnom nivou.
• Više od 58% osnivača medija navedenih u ovom izveštaju su žene. Veoma su otvoreni za saradnju i većina ima dva ili više suosnivača.
• Mediji osnovani od strane timova koji uključuju i muškarce i žene prijavili su najviše prihode, prosečno 509.740 EUR godišnje.
• Oni koji ulažu u poslovni razvoj grade održivije organizacije. Medijske organizacije koje imaju najmanje jednog zaposlenog posvećenog generisanju prihoda prijavile su prosečni godišnji prihod koji je šest puta veći od onih koje nemaju kadrove na ovim pozicijama: 598.539 EUR u poređenju sa 95.629 EUR.
• Više od polovine medija u ovoj studiji su neprofitne organizacije, a mnoga profitna društva ulažu više u novinarstvo nego u sticanje profita.
• U neprofitnim medijima primarni izvori prihoda su bespovratna sredstva, pojedinačne donacije i pretplate čitalaca (tim redosledom). Kod neprofitnih medija glavni izvori su: oglašavanje, pretplate za veb-sajtove i bespovratna sredstva.
• Raznovrsnost prihoda je ključna, ali previše izvora nije povezano sa većim uspehom. Čini se da je za održivost i nezavisnost optimalno razviti dva do šest izvora prihoda.
• Lokalne digitalne medijske organizacije su raznolike: od malih novoosnovanih kompanija koje vode volonteri posvećeni svojim zajednicama do visokoprofitabilnih višeplatformskih operacija koje privlače milione pregleda stranica svakog meseca i zarađuju milione evra godišnje.
• Iako je nekoliko medija u ovoj studiji starije od 20 godina, više od polovine počelo je sa objavljivanjem u poslednjoj deceniji. Najveći broj osnovan je 2016. godine.

Održivost nije laka i ne postoji jednostavan recept za uspeh. Međutim, mnogi lideri u svetu medija koje smo intervjuisali predstavljaju dokaz da je moguće naći podršku koja im je potrebna da bi služili svojim zajednicama.

„Nema oligarha – nema pretplate. Samo vaše donacije i naš rad“, ovo je slogan češke domaće digitalne medijske organizacije Deník Referendum, osnovane 2009. godine. Glavni urednik, Jakub Patočka, rekao nam je nešto više o svom načinu rada: „Čitaoci koji žele da debatuju [u odeljku za komentare] ispod naših članaka plaćaju naknadu. Ovaj pristup generiše skroman prihod i takođe pomaže da se diskusija kultiviše.“

Medijske kooperative finansirane putem donacija članova predstavljaju zanimljiv model među nekim od publikacija u našem direktorijumu. U Ujedinjenom Kraljevstvu, članovi kooperative The Bristol Cable takođe su „demokratski akcionari“, što znači da mogu da prisustvuju godišnjim skupštinama akcionara, glasaju o uredničkim kampanjama i učestvuju na izborima za odbor neizvršnih direktora.

Većinu medijskih društava koje smo mapirali radi kreiranja direktorijuma osnovali su novinari, često sa ograničenim resursima i poslovnim iskustvom, ali uprkos ovim (i mnogim drugim) izazovima, mnogi su naveli da očekuju rast u narednim godinama.

Neki će biti dobro poznati čitaocima koji rade u oblasti medija, ali smatramo da ćete pronaći i nekoliko iznenađenja među mnogim inspirativnim primerima koje smo pronašli u Evropi. Uprkos tome, ne tvrdimo da ova prva verzija projekta Project Oasis predstavlja sve medije koje treba uključiti u naš evropski direktorijum.

Mnogi naši nalazi u ovoj studiji bili su dosledni sa našim prethodnim istraživačkim projektima, a da bismo pružili širi kontekst i elemente za poređenje, zagrebali smo dublje u sve ključne nalaze navedene u prethodnom tekstu u izveštaju koji sledi.

Ovaj istraživački projekat je sproveden pomoću metodologije koju smo razvili u kompaniji SembraMedia kada smo počeli da tragamo za sličnim vrstama medijskih organizacija u hispanskim zajednicama u Latinskoj Americi, Španiji i Sjedinjenim Američkim Državama 2015. godine. Od kada smo započeli sa projektom Project Oasis 2022. godine, više od 60 ljudi radilo je na ovom projektu, uključujući 34 istraživača sa lokalnim iskustvom koji su mapirali, analizirali i sproveli intervjue na više od 30 jezika.

Važno je napomenuti da ovaj izveštaj i direktorijum medija ne predstavljaju konačnu, iscrpnu listu svih nezavisnih digitalnih medija u Evropi. Nadamo se da je ovo samo prvi korak tekućeg istraživačkog projekta koji nastavljamo da razvijamo.

Inspirisani smo inovacijom, odlučnošću, hrabrošću i novinarstvom koje je često i nagrađivano, a koje kreiraju medijski lideri koji su ljubazno izdvojili svoje dragoceno vreme tokom radnih dana da razgovaraju sa našim istraživačima.

Kao što smo naučili iz prethodnih studija, isticanje onih vrsta medijskih organizacija koje se pojavljuju u direktorijumu projekta Project Oasis može da pomogne njihovim liderima da razmene znanja, sarađuju i steknu veću vidljivost i prepoznatljivost od organizacija koje mogu da pruže vitalnu podršku koja im je potrebna i koju zaslužuju da bi nastavili sa svojim radom.

Sloboda štampe 

Prema izveštaju Reportera bez granica, sloboda govora, zaštita izvora i pravo na informacije zakonski su zagarantovani na Kosovu. Ipak, grupe za medijske slobode i druge organizacije ističu da, iako je kleveta dekriminalizovana, strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP) predstavljaju „ozbiljnu pretnju“ medijskoj nezavisnosti. Fizički napadi su retki, ali Asocijacija novinara Kosova (AJK) je dokumentovala ozbiljne verbalne i onlajn pretnje, uz preko 30 slučajeva navedenih na ovoj platformi za 2022. godinu. Nijedan novinar nije ubijen na Kosovu gotovo dve decenije, napominju Reporteri bez granica, ali ubistva i nestanci pre i nakon rata „ostali su nekažnjeni“.

Struktura i dominantnost tržišta 

Kosovo ima pluralističko medijsko tržište kojim dominiraju velike medijske grupacije. Međutim, usled posledica pandemije bolesti Covid-19, novine su obustavile štampana izdanja iako se i dalje objavljuju onlajn. „Osim toga, neki mediji za emitovanje programa restrukturirali su se da bi sprovelevelike operativne izmene, kao što su integrisanje redakcija štampe, onlajn medija i televizijskih redakcija u jednu [jedinstvenu redakciju], što dovodi do otpuštanja osoblja“, prema IREX-ovom Barometru rezonantnih informacija za Kosovo za 2021. godinu. Nove digitalne medijske kuće iskoristile su ovu krizu da bi povećale svoje prisustvo i uticaj nudeći nove, kvalitetne proizvode. Ovo je takođe podstaknuto velikim stepenom penetracije interneta na Kosovu. Prema IREX-ovom izveštaju, infrastruktura telekomunikacija i interneta pokriva gotovo celo Kosovo. U tom pogledu, u poređenju sa nasleđenim medijskim organizacijama, digitalne medijske kuće su bolje iskoristile veliko prisustvo ljudi na Kosovu na društvenim mrežama, i pretvorile Facebook, Twitter, Instagram i TikTok u svoje najvažnije kanale za distribuiranje sadržaja.

Kako se mediji finansiraju

Tradicionalne medijske organizacije kao i nove digitalne medijske kuće na Kosovu uglavnom zavise od prihoda od oglašavanja i prodaje koji dolaze od privatnih kompanija i privrednih društava, iako se povećava finansiranje putem dodele bespovratnih sredstava od strane lokalnih i međunarodnih organizacija. Potonje je slučaj naročito za neprofitne medijske kuće koje se uglavnom finansiraju od strane međunarodnih organizacija, fondacija i programa inostranih vlada, dok se javni emiter Radio televizija Kosova (RTK) i dalje direktno finansira od strane države.

Prema IREX-u, iako se većina medijskih kuća suočila sa finansijskom krizom zbog pandemije bolesti Covid-19, nove onlajn i emiterske medijske organizacije stalno se pojavljuju. Ove kuće su naročito diverzifikovale sektore emiterskih i digitalnih medija. Prema Izveštaju Evropske Komisije o Kosovu za 2022. godinu, nedostatak finansijske samoodrživosti čini medijski sektor, uključujući javnog emitera, ranjivim u pogledu političkih i poslovnih interesa.

U direktorijum je uključeno četrnaest profila domaćih digitalnih medijskih organizacija sa Kosova. Više od 90% njihovih osnivača su muškarci; prisustvo žena u višem rukovodstvu i dalje je na veoma niskom nivou. Ove nove digitalne medijske kuće uglavnom osnivaju novinari i one funkcionišu uz ograničene ljudske i finansijske kapacitete, pri čemu broj njihovih zaposlenih varira od 5 do 20. Uključene medijske kuće usmerene su uglavnom na politiku, kriminal, korupciju i ljudska prava.

Budući da Kosovo ima visok nivo penetracije interneta, domaće digitalne medijske kuće su veoma usmerene na distribuiranje sadržaja putem društvenih mreža, uglavnom preko Facebooka, Instagrama, Twittera i TikToka. Retko koriste druge platforme kao što su bilteni, WhatsApp ili druge komunikacione platforme za deljenje svog sadržaja. Ove medijske kuće su uglavnom usmerene na video produkciju budući da se ona percipira kao dobar način za povećanje prihoda putem potpisivanja novih sponzorskih ugovora ili monetizacije sadržaja na platformama kao što su YouTube i one u vlasništvu kompanije Meta.

Više od 90% intervjuisanih organizacija navodi oglašavanje kao svoj osnovni izvor finansiranja. Takva zavisnost od oglašavanja imala je negativan uticaj na medijsku održivost, naročito tokom i nakon pandemije bolesti Covid-19 i naknadne ekonomske krize, pri čemu su mnoge kompanije raskinule ugovore o oglašavanju, a medijske kuće ostale bez glavnog izvora prihoda. Drugi važan izvor prihoda je monetizacija sadržaja na platformama kao što su YouTube i one u vlasništvu kompanije Meta. U tom pogledu, drugi zajednički izazov za sve medijske kuće koje proizvode sadržaj na albanskom jeziku predstavlja činjenica da Google AdSense ne podržava albanski jezik. 

Iako su još uvek u fazi razvoja, domaće digitalne medijske organizacije na Kosovu uspele su da se takmiče sa tradicionalnim medijskim kućama u smislu pružanja brzih i tačnih informacija, kao i objavljivanju istraživačkih priča o važnim temama koje se tiču politike, ekonomije i ljudskih prava. Međutim, suočavaju se sa zajedničkim izazovom održivosti, kako u smislu finansija tako i u smislu osoblja. Nedostatak održivosti ometa rast, poboljšanje profesionalnih standarda i takođe utiče na ulaganje u inovacije.

Poslednji put ažurirano: decembra 2022.