Bosnia & Hercegovina / Bosna i Hercegovina (SR)

Naspram pojave bi mnogi nazvali „masovno izumiranje medija“ izazvane pandemijom, ekonomskom nestabilnošću, dezinformacijama i ratom, pojavljuje se sve veći broj novih vrsta nezavisnih informativnih medija.

Iako su tradicionalne informativne organizacije nastavile da otpuštaju zaposlene tokom prethodne decenije, lokalni digitalni mediji procvetali su širom Evrope, ispunjavajući opusteli informativni prostor, privlačeći razočaranu publiku i utirući put novim načinima deljenja informacija od suštinske važnosti.

Uprkos političkim, ekonomskim i lingvističkim razlikama koje karakterišu više od 40 zemalja u kojima smo sproveli ovo istraživanje, 540 lokalnih digitalnih medijskih organizacija u okviru našeg direktorijuma projekta Project Oasis suočava se sa mnogim zajedničkim izazovima i prilikama.

Naša glavna saznanja uključuju sledeće:

• Koriste društvene medije da ciljaju mlađu publiku, šalju najnovije vesti putem aplikacije Telegram da bi izbegli cenzuru i obučili građane-novinare da uspostave kontakt sa zajednicama do kojih vesti ne dopiru u dovoljnoj meri.
• Više od 85% navelo je da društvena i pitanja ljudskih prava predstavljaju ključne oblasti koje pokrivaju, uključujući teme vezane za migracije, izbeglice, rod i feminizam.
• Više od 50% izdvaja resurse za istraživačko novinarstvo, a mnogi formiraju saveze da bi pokrili priče na prekograničnom nivou.
• Više od 58% osnivača medija navedenih u ovom izveštaju su žene. Veoma su otvoreni za saradnju i većina ima dva ili više suosnivača.
• Mediji osnovani od strane timova koji uključuju i muškarce i žene prijavili su najviše prihode, prosečno 509.740 EUR godišnje.
• Oni koji ulažu u poslovni razvoj grade održivije organizacije. Medijske organizacije koje imaju najmanje jednog zaposlenog posvećenog generisanju prihoda prijavile su prosečni godišnji prihod koji je šest puta veći od onih koje nemaju kadrove na ovim pozicijama: 598.539 EUR u poređenju sa 95.629 EUR.
• Više od polovine medija u ovoj studiji su neprofitne organizacije, a mnoga profitna društva ulažu više u novinarstvo nego u sticanjeprofita.
• U neprofitnim medijima primarni izvori prihoda su bespovratna sredstva, pojedinačne donacije i pretplate čitalaca (tim redosledom). Kod neprofitnih medija glavni izvori su: oglašavanje, pretplate za veb-sajtove i bespovratna sredstva.
• Raznovrsnost prihoda je ključna, ali previše izvora nije povezano sa većim uspehom. Čini se da je za održivost i nezavisnost optimalno razvijanje dva do šest izvora prihoda.
• Lokalne digitalne medijske organizacije su raznolike: od malih novoosnovanih kompanija koje vode volonteri posvećeni svojim zajednicama do visokoprofitabilnih višeplatformskih operacija koje privlače milione pregleda stranica svakog meseca i zarađuju milione evra godišnje.
• Iako je nekoliko medija u ovoj studiji starije od 20 godina, više od polovine počelo je sa objavljivanjem u poslednjoj deceniji. Najveći broj osnovan je 2016. godine.

Održivost nije laka i ne postoji jednostavan recept za uspeh. Međutim, mnogi lideri u svetu medija koje smo intervjuisali predstavljaju dokaz da je moguće naći podršku koja im je potrebna da bi služili svojim zajednicama.

„Nema oligarha – nema pretplate. Samo vaše donacije i naš rad“, ovo je slogan češke domaće digitalne medijske organizacije Deník Referendum, osnovane 2009. godine. Glavni urednik, Jakub Patočka, rekao nam je nešto više o svom načinu rada: „Čitaoci koji žele da debatuju [u odeljku za komentare] ispod naših članaka plaćaju naknadu. Ovaj pristup generiše skroman prihod i takođe pomaže da se diskusija kultiviše.“

Medijske kooperative finansirane putem donacija članova predstavljaju zanimljiv model među nekim od publikacija u našem direktorijumu. U Ujedinjenom Kraljevstvu, članovi kooperative The Bristol Cable takođe su „demokratski akcionari“, što znači da mogu da prisustvuju godišnjim skupštinama akcionara, glasaju o uredničkim kampanjama i učestvuju na izborima za odbor neizvršnih direktora.

Većinu medijskih društava koje smo mapirali radi kreiranja direktorijuma osnovali su novinari, često sa ograničenim resursima i poslovnim iskustvom, ali uprkos ovim (i mnogim drugim) izazovima, mnogi su naveli da očekuju rast u narednim godinama.

Neki će biti dobro poznati čitaocima koji rade u oblasti medija, ali smatramo da ćete pronaći i nekoliko iznenađenja među mnogim inspirativnim primerima koje smo pronašli u Evropi. Uprkos tome, ne tvrdimo da ova prva verzija projekta Project Oasis predstavlja sve medije koje treba uključiti u naš evropski direktorijum.

Mnogi naši nalazi u ovoj studiji bili su dosledni sa našim prethodnim istraživačkim projektima, a da bismo pružili širi kontekst i elemente za poređenje, zagrebali smo dublje u sve ključne nalaze navedene u prethodnom tekstu u izveštaju koji sledi.

Ovaj istraživački projekat je sproveden pomoću metodologije koju smo razvili u kompaniji SembraMedia kada smo počeli da tragamo za sličnim vrstama medijskih organizacija u hispanskim zajednicama u Latinskoj Americi, Španiji i Sjedinjenim Američkim Državama 2015. godine. Od kada smo započeli sa projektom Project Oasis 2022. godine, više od 60 ljudi radilo je na ovom projektu, uključujući 34 istraživača sa lokalnim iskustvom koji su mapirali, analizirali i sproveli intervjue na više od 30 jezika.

Važno je napomenuti da ovaj izveštaj i direktorijum medija ne predstavljaju konačnu, iscrpnu listu svih nezavisnih digitalnih medija u Evropi. Nadamo se da je ovo samo prvi korak tekućeg istraživačkog projekta koji nastavljamo da razvijamo.

Inspirisani smo inovacijom, odlučnošću, hrabrošću i novinarstvom koje je često i nagrađivano, a koje kreiraju medijski lideri koji su ljubazno izdvojili svoje dragoceno vreme tokom radnih dana da razgovaraju sa našim istraživačima.

Kao što smo naučili iz prethodnih studija, isticanje onih vrsta medijskih organizacija koje se pojavljuju u direktorijumu projekta Project Oasis može da pomogne njihovim liderima da razmene znanja, sarađuju i steknu veću vidljivost i prepoznatljivost od organizacija koje mogu da pruže vitalnu podršku koja im je potrebna i koju zaslužuju da bi nastavili sa svojim radom.

Sloboda štampe 

Pravni okvir koji garantuje slobodu medija u Bosni i Hercegovini relativno je razvijen, ali nepovoljno političko i ekonomsko okruženje ograničava njegovu praktičnu primjenu, prema Indeksu slobode štampe za 2022. godinu Reportera bez granica. Neke medijske kuće se samocenzurišu i, usljed pritisaka, izbjegavaju kritičko novinarstvo. Novinari/ke su često izloženi verbalnim napadima, kao i povremenim fizičkim napadima. Novinari/ke se generalno ne osjećaju dovoljno zaštićeno dok obavljaju svoj posao i ne vjeruju policiji da će ih zaštititi.

Struktura i dominantnost tržišta 

Bosna i Hercegovina ima veoma fragmentisano medijsko tržište, navode Reporteri bez granica, sa oko 40 televizijskih stanica, 150 radio stanica, nekoliko dnevnih listova i novinskih agencija, gotovo 200 časopisa i druge periodične štampe i oko 600 online medija.  Tako veliki broj ipak medijskih kuća „ne podrazumijeva stvarni pluralizam informacija i mišljenja“, navodi ova organizacija. Građani se “sve više oslanjaju na mobilnu tehnologiju i onlajn izvore” za informacije, a najviše na Facebook, što može da doprinese pluralizmu, ali je zabrinjavajući rast lažnih vesti i dezinformacija, prema IREX-ovom izveštaju Indeks održivosti medija za 2019. godinu.

Kako se mediji finansiraju

Većina nezavisnih domaćih digitalnih medija u Bosni i Hercegovini zavisi od grantova stranih donatora kao što su USAID i i privatne donatorske organizacije. Svjesni da je to dugoročno neodrživo, neki digitalni nativni mediji koriste usluge oglašavanja i konsaltinga kao dodatni izvor prihoda. Lokalne vlasti rijetko pružaju podršku neprofitnim medijima.

U direktorijum je uključeno šesnaest profila izvorno digitalnih medija iz Bosne i Hercegovine. To su mediji koji se često bave istraživačkim novinarstvom i etično i profesionalno izvještavaju o ljudskim i manjinskim pravima, čime pokušavaju da uspostave ravnotežu u medijskom ekosistemu u odnosu na komercijalne platforme koje objavljuju pristrasan i senzacionalistički sadržaj, kao i platforme koje objavljuju dezinformacije i “klikbejt” sadržaj.

Većina medija u direktorijumu redovno izvještava o ljudskim i manjinskim pravima, ali postoje i specijalizovani mediji koji pokrivaju teme kao što su pitanja koja se tiču LGBTIQA+ zajednice, na primjer LGBTI.ba, ili romske zajednice, na primjer NEWIPE.

Svih 16 digitalnih medija su neprofitne organizacije čiji se rad finansira prvenstveno putem grant programa stranih donatora. Neki od njih koriste usluge oglašavanja i konsaltinga kao alternativni izvor prihoda. eTrafika je kreirala jednu inovativnu uslugu – prvu platformu baze fotografija u Bosni i Hercegovini pod nazivom “Foto baza”. Platforma je kreirana da bi se smanjila nezakonita upotreba profesionalnih fotografija i obezbijedila zaštita autorskih prava. „Želimo da damo doprinos zaštiti autorskih prava i uređenju tržišta fotografija“, kaže Vanja Stokić, glavna urednica portala eTrafika.

Među stotinama online medija u Bosni i Hercegovini, mali broj njih proizvodi originalni, visokokvalitetni sadržaj o temama od javnog interesa i mali broj njih sufinansijski i urednički nezavisni. Da bi ovi digitalni nativni mediji postali samoodrživi, potrebni su znanje i veštine da razviju poslovne modele čiji izvori prihoda nisu isključivo grantovi. 

Poslednji put ažurirano: u decembru 2022.