Serbia / Srbija

Naspram pojave koju bi mnogi nazvali „masovno izumiranje medija“ izazvane pandemijom, ekonomskom nestabilnošću, dezinformacijama i ratom, pojavljuje se sve veći broj novih vrsta nezavisnih informativnih medija.

Iako su tradicionalne informativne organizacije nastavile da otpuštaju zaposlene tokom prethodne decenije, lokalni digitalni mediji procvetali su širom Evrope, ispunjavajući opusteli informativni prostor, privlačeći razočaranu publiku i utirući put novim načinima deljenja informacija od suštinske važnosti.

Uprkos političkim, ekonomskim i lingvističkim razlikama koje karakterišu više od 40 zemalja u kojima smo sproveli ovo istraživanje, 540 lokalnih digitalnih medijskih organizacija u okviru našeg direktorijuma projekta Project Oasis suočava se sa mnogim zajedničkim izazovima i prilikama.

Naša glavna saznanja uključuju sledeće:

• Koriste društvene medije da ciljaju mlađu publiku, šalju najnovije vesti putem aplikacije Telegram da bi izbegli cenzuru i obučili građane-novinare da uspostave kontakt sa zajednicama do kojih vesti ne dopiru u dovoljnoj meri.
• Više od 85% navelo je da društvena i pitanja ljudskih prava predstavljaju ključne oblasti koje pokrivaju, uključujući teme vezane za migracije, izbeglice, rod i feminizam.
• Više od 50% izdvaja resurse za istraživačko novinarstvo, a mnogi formiraju saveze da bi pokrili priče na prekograničnom nivou.
• Više od 58% osnivača medija navedenih u ovom izveštaju su žene. Veoma su otvoreni za saradnju i većina ima dva ili više suosnivača.
• Mediji osnovani od strane timova koji uključuju i muškarce i žene prijavili su najviše prihode, prosečno 509.740 EUR godišnje.
• Oni koji ulažu u poslovni razvoj grade održivije organizacije. Medijske organizacije koje imaju najmanje jednog zaposlenog posvećenog generisanju prihoda prijavile su prosečni godišnji prihod koji je šest puta veći od onih koje nemaju kadrove na ovim pozicijama: 598.539 EUR u poređenju sa 95.629 EUR.
• Više od polovine medija u ovoj studiji su neprofitne organizacije, a mnoga profitna društva ulažu više u novinarstvo nego u sticanje profita.
• U neprofitnim medijima primarni izvori prihoda su bespovratna sredstva, pojedinačne donacije i pretplate čitalaca (tim redosledom). Kod neprofitnih medija glavni izvori su: oglašavanje, pretplate za veb-sajtove i bespovratna sredstva.
• Raznovrsnost prihoda je ključna, ali previše izvora nije povezano sa većim uspehom. Čini se da je za održivost i nezavisnost optimalno razviti dva do šest izvora prihoda.
• Lokalne digitalne medijske organizacije su raznolike: od malih novoosnovanih kompanija koje vode volonteri posvećeni svojim zajednicama do visokoprofitabilnih višeplatformskih operacija koje privlače milione pregleda stranica svakog meseca i zarađuju milione evra godišnje.
• Iako je nekoliko medija u ovoj studiji starije od 20 godina, više od polovine počelo je sa objavljivanjem u poslednjoj deceniji. Najveći broj osnovan je 2016. godine.

Održivost nije laka i ne postoji jednostavan recept za uspeh. Međutim, mnogi lideri u svetu medija koje smo intervjuisali predstavljaju dokaz da je moguće naći podršku koja im je potrebna da bi služili svojim zajednicama.

„Nema oligarha – nema pretplate. Samo vaše donacije i naš rad“, ovo je slogan češke domaće digitalne medijske organizacije Deník Referendum, osnovane 2009. godine. Glavni urednik, Jakub Patočka, rekao nam je nešto više o svom načinu rada: „Čitaoci koji žele da debatuju [u odeljku za komentare] ispod naših članaka plaćaju naknadu. Ovaj pristup generiše skroman prihod i takođe pomaže da se diskusija kultiviše.“

Medijske kooperative finansirane putem donacija članova predstavljaju zanimljiv model među nekim od publikacija u našem direktorijumu. U Ujedinjenom Kraljevstvu, članovi kooperative The Bristol Cable takođe su „demokratski akcionari“, što znači da mogu da prisustvuju godišnjim skupštinama akcionara, glasaju o uredničkim kampanjama i učestvuju na izborima za odbor neizvršnih direktora.

Većinu medijskih društava koje smo mapirali radi kreiranja direktorijuma osnovali su novinari, često sa ograničenim resursima i poslovnim iskustvom, ali uprkos ovim (i mnogim drugim) izazovima, mnogi su naveli da očekuju rast u narednim godinama.

Neki će biti dobro poznati čitaocima koji rade u oblasti medija, ali smatramo da ćete pronaći i nekoliko iznenađenja među mnogim inspirativnim primerima koje smo pronašli u Evropi. Uprkos tome, ne tvrdimo da ova prva verzija projekta Project Oasis predstavlja sve medije koje treba uključiti u naš evropski direktorijum.

Mnogi naši nalazi u ovoj studiji bili su dosledni sa našim prethodnim istraživačkim projektima, a da bismo pružili širi kontekst i elemente za poređenje, zagrebali smo dublje u sve ključne nalaze navedene u prethodnom tekstu u izveštaju koji sledi.

Ovaj istraživački projekat je sproveden pomoću metodologije koju smo razvili u kompaniji SembraMedia kada smo počeli da tragamo za sličnim vrstama medijskih organizacija u hispanskim zajednicama u Latinskoj Americi, Španiji i Sjedinjenim Američkim Državama 2015. godine. Od kada smo započeli sa projektom Project Oasis 2022. godine, više od 60 ljudi radilo je na ovom projektu, uključujući 34 istraživača sa lokalnim iskustvom koji su mapirali, analizirali i sproveli intervjue na više od 30 jezika.

Važno je napomenuti da ovaj izveštaj i direktorijum medija ne predstavljaju konačnu, iscrpnu listu svih nezavisnih digitalnih medija u Evropi. Nadamo se da je ovo samo prvi korak tekućeg istraživačkog projekta koji nastavljamo da razvijamo.

Inspirisani smo inovacijom, odlučnošću, hrabrošću i novinarstvom koje je često i nagrađivano, a koje kreiraju medijski lideri koji su ljubazno izdvojili svoje dragoceno vreme tokom radnih dana da razgovaraju sa našim istraživačima.

Kao što smo naučili iz prethodnih studija, isticanje onih vrsta medijskih organizacija koje se pojavljuju u direktorijumu projekta Project Oasis može da pomogne njihovim liderima da razmene znanja, sarađuju i steknu veću vidljivost i prepoznatljivost od organizacija koje mogu da pruže vitalnu podršku koja im je potrebna i koju zaslužuju da bi nastavili sa svojim radom.

Sloboda štampe 

Ustavom Republike Srbije garantuje se sloboda izražavanja, a ova zemlja ima jedan od „najrazvijenijih“ pravnih okvira koji garantuje slobodu medija, kažu Reporteri bez granica u svom Indeksu slobode štampe. Međutim, napominje se da novinari/ke često rade u restriktivnom kontekstu koji uključuje „samonametnutu cenzuru“.

Prema navodima ove organizacije, propisi kojima se utvrđuje kako se tužilaštvo i policija trebaju ponašati u slučajevima napada na novinare/ke „doveli su do pozitivnih rezultata“ u nekim predmetima. „Međutim, pravosuđe, koje se bavi mnogim pitanjima vezanim za medije uključujući strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP), još uvek nije dokazalo svoju nezavisnost i efikasnost u zaštiti slobode štampe“, dodaje se.

Tržišna struktura i dominacija

Sa preko 2.500 registrovanih medijskih kuća, medijsko tržište u Srbiji je veoma fragmentisano, navode Reporteri bez granica. Država i vladajuća partija vrše uticaj na privatne medije delimično putem ugovora o oglašavanju i drugih posrednih subvencija. Mnoge privatne kuće su u vlasništvu pristalica vladajuće političke partije. 

„Neki nacionalni emiteri i popularni tabloidi u privatnom vlasništvu redovno učestvuju u prljavim kampanjama protiv političke opozicije i drugih koji se percipiraju kao protivnici vlasti“, navodi organizacija Freedom House u svom Izveštaju o slobodi u svetu za 2022. godinu o Srbiji. S druge strane, nagrađivane istraživačke pričečita ograničen broj ljudi jer bivaju objavljivane na internetu i od nekoliko nezavisnih medija, navodi se u izveštaju Reportera bez granica.

Kako se mediji finansiraju 

Nezavisni nativni digitalni mediji u Srbiji uglavnom se finansiraju putem grant programa stranih vlada i privatnih donatorskih organizacija. Neki od njih nude usluge oglašavanja i konsaltinga neprofitnim organizacijama kao dodatni izvor prihoda. Pojedinačne donacije su male, ali iako ne mogu značajno da doprinesu održivosti ovih medija, važne su simbolična podrška nezavisnim medijima.

U direktorijum je uključeno sedam profila nativnih digitalnih medija iz Srbije: šest profila zasnovanih na intervjuima i jedan profil zasnovan na sekundarnom istraživanju. Većina ovih medija su neprofitni mediji čiji se rad finansira prvenstveno putem grantova stranih donatorskih organizacija. Neki od njih koriste usluge oglašavanja i konsaltinga kao dodatni izvor prihoda.

Mediji u direktorijumu izveštavaju o važnim političkim i društvenim temama i zauzimaju kritički stav prema vladi. „Mašina je kreirana sa ciljem da podstakne kritičko novinarstvo“, kaže András Juhász, jedan od urednika portala Mašina. Većina medija uključenih u direktorijum donosi visokokvalitetne priče o politici i ljudskim pravima, uključujući teme vezane za rodna pitanja, feminizam, LGBTIQA+ zajednicu i druge manjinske grupe. Njihova istraživanja su osvojila mnoge nacionalne i međunarodne nagrade u novinarstvu. 

Pored toga što je srpski primarni jezik na svih sedam portala, deo sadržaja ovih publikacija takođe se objavljuje na engleskom. „Pokušavamo da dopremo do najvećeg mogućeg broja čitalaca“, kaže Mirana Dmitrović, glavna urednica portala Magločistač. Magločistač objavljuje neke od svojih članaka na hrvatskom i mađarskom, a platforma SEEcult.org prevodi neke od svojih sadržaja na nemački.

Iako obavljaju veoma važan posao izveštavanja o ugroženim ljudskim pravima i građanskim slobodama u Srbiji, rad nezavisnih domaćih digitalnih medijskih kuća u zemlji je zasnovan na projektima i njihov rad u velikoj meri zavisi od stranih donatora. Moglo bi se usmeriti više finansijskih sredstava da bi se pomoglo ovim organizacijama da kreiraju održive modele poslovanja i steknu dugoročnu finansijsku nezavisnost od donatorskih organizacija.

Poslednji put ažurirano: decembra 2022.

Dodatni doprinos dao je Milivoje Pantović, koji je na početku ove studije pružio podršku SembraMedia timu da utvrdi podobne nezavisne nativne digitalne medije u Srbiji.